Motivacija za uspeh: 5 saveta kojima ne ističe rok!

U ovom tekstu pokušaćemo da celu filozofiju uspeha, zdravlja i sreće izrazimo kroz pet jednostavnih, ali dubokih, narodnih poslovica! Ako sumnjaš da poslovice mogu biti motivacija za uspeh ili nešto korisno za osobe starije od 12 godina, evo teksta koji će te ubediti u suprotno!

Ovi provereni i večni saveti, kojima nikada ne ističe rok, upućuju nas na trajne vrednosti koje čine temelj uspešnog i zadovoljnog života – u kojem god vremenu da živimo!

Krenimo redom:

1. S KIM SI TAKAV SI!

Jim Rohn, čuveni guru uspeha i motivacije, rekao je: “Ti si prosečna vrednost pet ljudi sa kojima provodiš najviše vremena”. Međutim, ovde nije neophodno čak ni da citiramo neke poznate autore, dovoljno je da se setimo reči naših roditelja koji su nas stalno upozoravali da pazimo s kim se družimo, da ne upadamo u tzv. loše društvo. Upravo je ova poslovica “s kim si takav si”, kao i sve ostale, nastala kao zbir životnih iskustava desetina generacija pre nas.

Socijalno modelovanje ponašanja je činjenica na koju nas upućuju psiholozi i sociolozi. Mi neminovno podležemo idejama i obrascima društva i grupa kojima pripadamo. Na jednom mikro nivou, to se ogleda u ljudima sa kojima provodimo najviše vremena, bilo u slobodno vreme ili na poslu, sa kojima razmenjujemo mišljenja i iskustva svakodnevno.

Ko se malo više bavio motivacijom, postizanjem ciljeva ili uspehom uopšte, zna da postoji i trend tzv. “mastermajnd” grupa koje u stvari stavljaju u praksu upravo ovaj pristup, da se okružimo onakvim ljudima kakvi bismo i mi sami želeli da postanemo.

Studija Nortvestern univerziteta iz 2017. pokazala je da to što radnik eventualno sedi u blizini visoko produktivnih kolega, povećava njegovu sopstvenu produktivnost za u proseku 15%.

Sve ovo je razlog što treba pažljivo birati svoje najbliže prijatelje, što treba ukoliko nam to okolnosti dopuštaju, da biramo sa kim provodimo najviše vremena ili makar s kim provodimo neko samoodređeno vreme. To definitivno utiče i na to ko smo mi sami i kakva nas budućnost čeka.

2. SNAGA NA USTA ULAZI!

Siguran sam da je ova poslovica nešto što je većina nas čula od svojih baka, koje su oduvek imale običaj da nas nutkaju hranom.

Ja bih ovaj savet dopunio još jednom poslovicom, a to je “Jedna jabuka na dan – doktor iz kuće van!”

Ova dva narodna saveta ukazuju na značaj zdrave ishrane. Kao što smo videli da je važno birati s kim provodimo vreme, tako je isto važno birati šta jedemo. Naročito danas, kada smo zatrpani hranom koja se – ako ćemo iskreno – i ne može nazvati hranom, jer ne hrani naše telo, nego nas samo zatrpava nekorisnim kalorijama. A da ne spominjemo sve one sumnjive hemijske agense koji se dodaju radi ukusa, teskture ili produženja roka upotrebe proizvoda.

Dakle, birajmo šta kupujemo i šta jedemo, neka naši obroci budu šareni, bogati vitaminima i vlaknima, a siromašni veštačkim dodacima, šećerom, belim brašnom i mašću.

3. KO RANO RANI, DVE SREĆE GRABI!

Mogli bismo reći da nas ova poslovica vodi u oblast nečega što se popularno zove time management, kao i zdrave navike. Ovo ne znači da po svaku cenu moramo ustajati u cik zore, jer jednostavno nismo svi isti – postoji ona podela na ranoranioce i noćne ptice. Ipak, potrebno je da ustanemo u vreme kada smo to isplanirali. Za većinu ljudi sedam do osam sati sna je dovoljno.

Na ovo treba nadovezati još nešto, to se danas zove jutarnji rituali ili jutarnje rutine. Njih imaju i zagovaraju bukvalno svi uspešni ljudi. Na ovom blogu već ima jedan tekst na tu temu: Jutarnji ritali, ključ uspešnog dana.

Ova poslovica nas, šire gledano, upućuje na potrebu organizacije vremena. Danas smo naročito skloni da “gubimo vreme” na nekorisne i banalne sadržaje, a najviše zbog telefona i društvenih mreža… stoga o tome treba planirano voditi računa.

Potrebno je ustajati na vreme, a da bi to bilo moguće, potrebno je prethodno leći na vreme, stoga ponovo treba naglasiti imperativ pametne upotrebe telefona i televizora, naročito uveče.

Neophodno je i planirati svoje obaveze i rasporediti pametno svoja 24h, sa što manje rasipanja na nepotrebne stvari. Međutim, u nepotrebne stvari ne spadaju odmor i relaksacija, da se razumemo, nego gutanje nepotrebnih vesti, crne hronike ili beskonačno skrolovanje instagrama…

4. BEZ MUKE, NEMA NAUKE!

Ovaj savet se prirodno naslanja na prethodni i upućuje nas na produktivnost.

Ako želimo nešto da postignemo, neophodno je da “zasučemo rukave”! Bilo kakve prečice, hakovanja ili fejkovanja, neće nas daleko dovesti. “Nema ništa preko noći”, da se poslužimo još jednom izrekom.

Potrebno je da sednemo i zagrejemo stolicu ako želimo ne samo da završimo taj fakultet, nego i zaista postanemo stručni i cenjeni u tome što ćemo raditi. Nužno je da treniramo u znoju, ako želimo sportski uspeh ili neki naročiti telesni izgled itd.

Svaki trud se konačno isplati, a bez truda neće biti ostvarivanja željenih ciljeva niti autentičnog uspeha!

5. DOK ŽIVIŠ, DOLIKUJE TI DA SE NADAŠ!

Ovo je za mene najlepša poslovica na koju sam naišao. Ako bi trebalo motivaciju za uspeh da sažmem u samo jednu rečenicu, onda bi to definitivno bila ova.

Istovremeno, ovo je pozitivni majndset u svom najčistijem obliku. Sama srž optimizma koji bismo svi želeli da posedujemo.

Uvid u činjenicu slobode: da u svakom trenutku imamo dovoljno prostora, dovoljno vremena, i dovoljno resursa da uradimo neki makar najmanji korak u pravom smeru – treba da bude temelj na kome počivaju naše nadanje i optimizam.

Isto tako, imamo apsolutnu slobodu da sebe ne etiketiramo, da se ne ograničavamo unapred, da pružimo sebi priliku, ako treba iznova i iznova, da se trudimo i pokušavamo, da ne odustajemo…

Popularna autorka Kerol Dvek to zove RAZVOJNIM MAJNDSETOM koji naše sposobnosti posmatra u kontekstu potencijala i prilika za dalji razvoj, uprkos teškoćama i preprekama. Nasuprot ovoga stoji FIKSNI MAJNDSET koji lične sposobnosti, inteligenciju, talente – doživljava kao nešto što je dato i manje-više nepromenljivo. Ljudi koji imaju “fiksni majndset” prilično su pasivni, izbegavaju izazove, ne vide prilike za rast i razvoj, plaše se neuspeha ili kritike i generalno imaju jednu determinističku sliku sveta.

Neka bismo umeli da uvidimo sopstvene potencijale, kao i mogućnosti i prilike u okruženju – ma koliko da se okolnosti čine izazovnima. Drugim rečima, neka bismo izgradili razvojni majndset kako ga naziva Kerol Dvek… i neka bismo bili optimistični.

Ili još lepše rečeno, narodnim jezikom: Dok živimo, dolikuje nam da se nadamo!

Podeli ovaj tekst sa prijateljima