Vilijam Džejms o navikama
Vilijam Džejms (1842 – 1910) bio je američki filozof i psiholog, kao i prvi predavač iz predmeta “Psihologija” u Americi. Džejms se smatra jednim od vodećih mislilaca kasnog 19. veka, i kao jedan od najuticajnijih filozofa Sjedinjenih američkih država… Smatra se i ocem američke psihologije, kao i jednim od osnivača filozofske škole pragmatizma.
U ovom tekstu odabrao sam teme iz Džejmsovih radova koje se odnose na principe i mehanizme stvaranja navika. Bilo da je pitanje na koje tražimo odogovor: “kako istrajati u mrsavljenju” ili “kako promeniti sebe”, taj odgovor se u suštini svodi na rešenje kako promeniti NAVIKE. Bez promene na duži rok, a koja dolazi upravo preko promena navika, dostizanje željenih ciljeva neće biti moguće.
Odabrani pasusi i citati su iz dela “O navikama”.
********************
Navike čine veliki deo života
“Kada pogledamo živa stvorenja iz spoljašnje perspektive, jedna od prvih stvari koju zapazimo jeste da su oni gomila navika. Kod divljih životinja, uobičajan krug dnevnog ponašanja deluje kao nužnost usađena rođenjem. Kod domaćih životinja, a naročito kod ljudi, deluje, u velikoj meri, kao rezultat učenja. Navike kod kojih postoji unutrašnja tendencija zovu se instinkti; neke od onih koje su naučene većina ljudi bi nazvala delom razuma. Stoga, deluje da navika pokriva veliki deo života, i da je neko ko je namerio da nauči objektivne manifestacije uma, u obavezi da od samog početka jasno definiše koje su njene granice.”
********************
Postoje i mentalno-emotivne navike
“Ono što je jasno istinito u pogledu nervnog aparata životinjskog sveta, teško da može biti drugačije od onoga što upravlja automatskim aktivnostima uma… Bilo koja sekvenca mentalnog delovanja koja se često ponavljala, ima sklonost da se ustali; tako da uočavamo kod sebe automatska razmišljanja, osećanja, ili sklonost da činimo ono na šta smo navikli u sličnim okolnostima, bez svesno formulisane svrhe ili očekivanog rezultata.”
********************
Navike mogu biti saveznik ili neprijatelj
“Velika stvar je onda da kroz učenje učinimo svoj nervni sistem saveznikom umesto neprijateljem. U tom cilju, moramo što ranije učiniti automatskim i naviknutim, što više korisnih činjenja, i čuvati se od kalupljena u načine koji će verovatno biti nepovoljni za nas. Od toga se moramo čuvati kao od kuge. Što više detalja svog dnevnog života možemo prepustiti lakom staranju automatizma, to ćemo više osloboditi prostora naprednijim funkcijama uma za delovanje. Ne postoji jadnije ljudsko biće od onoga kod koga ništa nije naviknuto osim neodlučnosti, i kod koga je početak svakog posla predmet voljne odluke.”
********************
Džejms o tome kako steći navike:
“1. Radi sticanja nove navike, ili napuštanja stare, moramo sebe pokrenuti sa što jačom i odlučnijom inicijativom. Stvori sve moguće okolnosti koje će ojačati prave motive; stavljaj sebe istrajno u uslove koji podržavaju novi način; pravi poduhvate koji su u suprotnosti sa starim; javno se obaveži, ako slučaj dozvoljava; ukratko, zaštiti svoju odluku svakim pomoćnim sredstvom za koje znaš. To će dati tvom novom početku takav zamah da se iskušenje posrnuća neće javiti tako brzo kao što bi inače; a svaki dan sa kojim posrnuće odlažeš povećava šanse da do njega neće ni doći.”
“2. Nikad ne dozvoli da dođe do izuzetka (odstupanja) dok se nova navika nije sigurno ukorenila u tvoj život. Svako “iskliznuće” je kao kad ispustiš klupko koje si pažljivo namotavao, jedan pad ga odmota mnogo više nego nego što ga višestruko namotavanje napravi.
Kontinuitet u uvežbavanju najbolji je način da nervni sistem počne da deluje nepogrešivo ispravno… Iznenađujuće je koliko brzo želja izumire ako se ne hrani.”
“3. Iskoristi prvu moguću priliku da delaš u skladu sa odlukom koju si doneo, i na svaki emotivni podsticaj koji možda primetiš, a koji je u pravcu navike koju želiš da stvoriš. Nije u trenutku njihovog donošenja, nego u trenutku njihovih motoričkih efekata, to kada se odluke i aspiracije beleže na nivou mozga.”
benefitcoaching.rs
Podeli ovaj tekst sa prijateljima 
