Kako pronaći životnu ravnotežu

Život možemo posmatrati u više aspekata ili kroz različite prizme. Za nekoga je suština života karijera, za drugoga porodica, onog trećeg zabava itd. Iako se većina ljudi trudi da život ne posmatra jednostrano i da održi nekakav balans između svojih uloga na ličnom, profesionalnom i društvenom planu, skloni smo svi da makar povremeno “odlutamo” i težište pomerimo suviše u jednu stranu.

Normalno je da u nekim momentima budemo “pritisnuti” životnim okolnostima i da nam primarni fokus bude usmeren recimo na danonoćni rad na ključnom poslovnom projektu ili pak provođenje većine vremena u određenom društvu. Pored toga, savršeno je prihvatljivo da smisao života posmatramo u kontekstu neke od svojih uloga, bilo da je to profesionalna vokacija, roditeljstvo ili neki naš lični kvalitet – poput možda sklonosti da zbog svog humora budemo omiljeni u društvu. Međutim, da bismo vodili istinski ispunjen i ostvaren život, neophodno je održimo makar minimum ravnoteže na nivou različitih životnih aspekata.

Šta čini naš život

Koncept ličnog blagostanja (velnes) holistički je pristup nastao u Americi sredinom prošlog veka. Velnes zagovara da zdravlje nije samo odsustvo bolesti nego i unapređenje ličnog blagostanja i zadovoljstva u svim domenima života. Otuda i poplava popularne literature na teme psihologije uspeha, emocionalnog zdravlja, kao i zagovaranja kulta fitnesa i zdrave ishrane u svim medijima. Svest o važnosti vođenja uravnoteženog i emancipovanog života, te značaja prevencije hroničnih bolesti kroz metode redovne fizičke aktivnosti, relaksacije i samosvesnih izbora u pogledu hrane, postaju značajne društvene teme poslednjih decenija.

Dimenzije blagostanja

Klasični velnes koncept posmatra kvalitet života pojednica u sedam dimenzija blagostanja: fizičko, emotivno, profesionalno, intelektualno, ekološko, duhovno i društveno. Svakako da su sve ove oblasti međusobno isprepletene i da je ovakav prikaz napravljen samo u šematske svrhe. Ipak, on nam olakšava uvid u životne segmente, donošenje zaključaka o tome koliko smo neki možda zapostavili i šta bismo mogli uraditi kako bi se vratili u životnu ravnotežu koja je neophodna kao osnov trajnog životnog zadovoljstva.

Iako sveobuhvatna, ova klasična velnes podela donekle je kompleksna i može ponekad da nas zbuni. Stoga, sklon sam da je pojednostavim i pozovem vas da život posmatramo kroz tri ključna aspekta: Zdravlje (fizičko, mentalno, emotivno), Produktivnost (radna sposobnost, volja, životne navike, obrazovanje…) i Međuljudski odnosi (porodica, širi društveni odnosi, timski rad, sposobnost rešavanja konflikata itd.) Sva tri aspekta se međusobno prožimaju, te će se zapostavljanje jednog neminovno odražavati i na ostale.

Često koren nekog pritajenog nezadovljstva leži upravo u činjenici da smo svesni da nešto “propuštamo” tj. da nam određeni životni aspekt manje ili više “zaostaje”. To može biti frustracija fizičkim izgledom (Zdravlje), odlaganje sređivanja važnih dokumenata (Produktivnost) ili pak nemogućnost da se suzdržimo kada nam neko “ide na živce” (Međuljudski odnosi).

Često koren nekog pritajenog nezadovljstva leži upravo u činjenici da smo svesni da nešto “propuštamo” tj. da nam određeni životni aspekt manje ili više “zaostaje”.

Svakodnevni život svakako ne može nikada biti idealno izbalansiran jer predstavlja spontani sled donekle nepredvidljivih okolnosti, prožet našim ličnim sklonostima i navikama. No, u svemu tome uvek postoji sloboda da procenimo šta bi se eventualno moglo unaprediti i da na tome poradimo. U nastavku ovog teksta daćemo predloge šta je u okviru svakog životnog aspekta najvažnije na duži rok i na koje načine je moguće pronaći određenu ravnotežu u životu. Ovakav pristup može dati potreban oslonac za bolje zdravlje i raspoloženje, kao i više uspeha u ostvarivanju ličnih ciljeva kojima stremimo.

Zdravlje

Tri najvanije stvari za psihofizičko zdravlje, pored osnovne higijene (a u to spada i san), jesu redovno fizičko kretanje, zdrava ishrana i pronalaženje vremena, kao i načina za relaksaciju i introspekciju.

Ukoliko se u manjoj ili većoj meri pridržavamo ispravnih principa u ove tri kategorije, daćemo svom organizmu neophodne preduslove da bude funkcionalan, a to će se povoljno odraziti ne samo na to kako se osećamo, nego i na ostale životne aspekte. A kao što smo već pisali, pridržavanje zdravih životnih navika već samo po sebi može vratiti životni optimizam.

Naše telo dizajnirano je za kretanje i obavljanje fizičkog rada. Ako mu se to uskraćuje, ono neće obnavljati svoje biološke resurse na pravi način i postaće podložno hroničnim zdravstvenim problemima. Pored toga, velike su šanse da nećemo trošiti onoliko energije koliko unosimo kroz ishranu što će stvoriti kalorijski suficit i vremenom voditi gojaznosti. Kombinacija hipokinezije (manjka kretanja) i “viška kilograma” najsigurniji je put ka razvoju hroničnih nezaraznih bolesti poput dijabetesa, visokog krvog pritiska i drugih kardiovaskularnih problema, te skraćenju životnog veka.

Pravilna ishrana

Kada je u pitanju ishrana, najednostavniji pristup je rukovoditi se načelima koja su iskristalisana stotinama hiljada godina naše evolucije, a to je jesti hranu kada smo gladni. Pomislićete da je ovaj kurziv neka greška, jer šta drugo možemo uopšte i jesti, nego hranu i to kada smo gladni? Na žalost, dobar deo namirnica u modernoj dijeti ne može se nazvati tim imenom i ne jede se isključivo kada smo gladni. Hrana treba da hrani naše telo i obezbedi mu neophodne makro i mikro sastojke kako bi pravilno funkcionisalo, te stvori povoljnu mikrofloru u našim crevima koja je temelj otpornosti i imuniteta. Gro namirnica koje prosečan čovek danas unosi ne ispunjava ove kriterijume. Suviše su procesirane i prerađene, sadrže mahom “prazne” kalorije i dodatno su “frizirane” pojačivačima ukusa i teksture koji zbunjuju naše fiziološke mehanizme i teraju nas da se prejedamo ili jedemo čak i kada smo energetski “siti”.

Gro namirnica koje se danas kupuju ne mogu se nazvati hranom, u izvornom značenju te reči.

Dakle, u ishrani treba birati namirnice koje su najbliže svom izvornom obliku: Kvalitetne izvore proteina poput mesa, ribe, sira, jaja, soje, pasulja; Ugljene hidrate bogate vitaminima, mineralima i vlaknima – pre svega voće i povrće, mahunarke, zatim krompir, rižu i hleb od celog zrna žitarica; Prirodne masti u mesu i mlečnim proizvodima nisu štetne ali treba imati određenu meru, a od ulja birati pre svega ona bogata nezasićenim masnim kiselinama poput kanola i maslinovog.

O štetnosti zaslađenih komercijalnih sokova ne treba puno govoriti. Žeđ treba gasiti vodom a raspoloženje popravljati prirodnim sokovima, čajevima i možda povremenim umerenim uživanjem uz “kapljicu” alkohola.

Obroci treba da su sastavljeni od raznovrsnih namirnica kako bi što bolje doveli do sitosti, a uvek je za organizam korisno ostaviti ga neko vreme bez unosa hrane – najbolje od malo ranijih večernjih časova pa do kasnog jutra. Između obroka poželjno je imati eventualno jednu “lakšu” te zdravo koncipiranu užinu, a ne “grickati” šta nam dođe pod ruku.

Fizička aktivnost

Rečima filozofa Platona: “Manjak aktivnosti uništava dobro stanje svakog ljudskog bića, dok ga pokret i metodična fizička vežba čuva i održava”.

Postoje jasni dokazi da redovna fizička aktivnost dovodi do značajnih zdravstvenih efekata i smanjuje rizik prevremene smrti kod oba pola (Blair et al., 1989; Macera et al., 2003). Pored toga, redovan trening unapređuje raspoloženje i to kako doživljavamo sebe i svet oko nas. Dakle, u društvu gde svakodnevne životne aktivnosti više ne podrazuzmevaju teže oblike fizičkog rada kao nekada, vežbanje nije uopšte stvar pomodarstva i dobrog izgleda, nego jedna od nasušnih potreba i nemerljivo važan preduslov kvalitetnog i dugog živata. Ipak, pomodarstvo se ogleda u robovanju određenim konceptima i sadržajima vežbanja, što neke ljude dodatno demotiviše kada je redovan trening u pitanju.

Redovna fizička aktivnost dovodi do značajnih zdravstvenih efekata i smanjuje rizik prevremene smrti kod oba pola.

Biti fizički aktivan ne mora nužno značiti vežbanje zumbe, krosfita ili članarinu u fitnes centru. Svaki oblik kretanja/aktivnosti koji angažuje velike mišične grupe i podiže srčani puls tokom nekog trajanja, biće koristan za zdravlje – ali samo ukoliko je redovan i prilagođen sposobnostima pojednica. Stoga, važno je odabrati sadržaj koji nam je blizak, prilagoditi ga našem ritmu života i napraviti okvir pomoću koga ćemo se režima vežbanja redovno pridržavati.

Ako niste ljubitelj struktuiranog fitnesa, uvek imate na raspolaganju šetnju, vožnju bicikla, plivanje ili bilo koji rekreativni sport sa prijateljima. Ono što je najbitnije jeste da ne osećate otpor prema treningu i da u njemu na ovaj ili onaj način uživate.

Relaksacija i introspekcija

Svi pričaju o tome kako je savremen način života užurban i stresan i kako nemaju dovoljno vremena za sebe. Međutim, previđa se činjenica da uređenost savremenog života zapravo nikada nije davala više vremena i mogućnosti da se čovek organizuje i odvoji određeno vreme i resurse za opuštanje, odmor, edukaciju i samoizgradnju. Jedini problem današnjeg društva jeste konzumerizam, stvaranje imperativa da se vreme uvek “troši” na nešto – ako to nije posao onda je medijsko konzumiranje informacija i lajkova, plaćanje masaže i spa programa, “opuštanje” uz jeftin alkohol ili slatkiše iz supermarketa.

Kako bismo svom telu i psihi dali priliku da obnovi svoje snage, na prvom mestu stoji važnost sna. Stoga, slobodno vreme koje eventualno imamo uveče ne treba razbacivati na lažne metode opuštanja nego na pravovremeno leganje u krevet. Ovim ćete sebi omogućitio da ujutro ustajete ranije i budete odmorniji, te tako date sebi prostora za uvođenje jutarnjih rituala koji će dodatno osnažiti pozitivne životne navike.

Pored toga, najveću uslugu sebi ćete učiniti ako neki od rituala budu sadržavali osnovne vežbe istezanja i boravak u tišini. Nema potrebe da plaćamo skupocene antistres programe, dovoljno je da svakodnevno posvetimo minimum vremena bavljenju svojim telom i psihom, te provođenju nešto vremena izdvojeni od “huke i buke” ispraznih informacija kojima smo izloženi.

Vežbe pune svesnosti (meditacija i tzv. “mindfulness”) odlični su metodi ovakve vrste relaksacije i samoposmatranja. Svakodnevno provođenje samo delića vremena nasamo i u tišini, sa pažnjom usmerenom na disanje i neutralno posmatranje misli koje nam dolaze, daće nam neophodno iskustvo i znanje kako da izbegnemo nepotrebnu “dramu” u svakodnevnom životu i značajno smanjimo subjektivni stres.

Produktivnost

Kada jedan važan aspekt života zovem “produktivnost”, ne impliciram da treba svaki svoj trenutak da merimo sloganom “vreme je novac”. U našoj podeli, produktivnost uključuje naše opšte sposobnosti za konstruktivan rad (tu spada i obrazovanje), radnu etiku, organizaciju, planiranje i efikasnost u obavljanju poverenog nam posla. Složićete se da su ove sposobnosti ključne za uspešnu karijeru, ali ne samo to – nego i razvijanje svojih ličnih stvaralačkih potencijala.

Ovaj aspekt se ne odnosi isključivo na našu profesionalnu životnu ulogu (mada je tu dominantan), već i na i opšta znanja i sposobnosti da organizujemo svoj život. Obično ljudi nemaju problem da se angažuju u oviru svog zaposlenja jer tu zavise od tuđih rokova i jasno im je da moraju da rade kako bi zaradili osnovna životna sredstva. Produktivnost najčešće “zaostaje” kada je u pitanju proaktivan odnos prema životnim stvarima koje nisu urgentne i za koje nas ne “pritiskaju” drugi, a bitne su za naš lični razvoj ili međuljudske odnose. Na tom polju je većina nas sklona da pomalo “zabušava”.

Produktivnost najčešće “zaostaje” kada je u pitanju proaktivan odnos prema životnim stvarima koje nisu urgentne i za koje nas ne “pritiskaju” drugi, a bitne su za naš lični razvoj ili međuljudske odnose.

Najbitnije stvari u okviru ovog životnog aspekta jesu planiranje, kontinuirana edukacija i sposobnost pravovremenog, efikasnog i stručnog rada. Najveći protivnik na ovom polju većini ljudi je prokrastinacija tj. odlaganje obaveza i neselektivnost po pitanju prioriteta.

Planiranje

Većina nas čula je onu poznatu frazu da je cilj bez plana samo pusta želja. Ako želimo efikasno i efektivno da raspolažemo svojim vremenom i resursima, kako bismo ostvarili neke od svojih ciljeva i u krajnjoj liniji bili produktivni, potrebno je da planiramo.

Ovo u privatnom životu ne zahteva neki kompleksan sistem i projekt menadžment alate. Dovoljno je da imamo neku širu sliku željenog odredišta i na osnovu njega isplaniramo korake koje je potrebno preduzeti. Čak i obično planiranje nedelje unapred, izdvojiće vas od velike većine kojima vreme planiraju drugi, a često robuju iznenadnim okolnostima i to najviše zbog svoje nepripremljenosti.

Odvojite kratko vreme vikendom da isplanirate sledeću nedelju, a svako veče pripremite listu zadataka za idući dan. Na ovaj način ćete povećati svoj radni učinak i šanse za postizanje ciljeva mnogostruko!

Kontinuirana edukacija

Čini se da nikada nije bilo bolje vreme i više prilika za dodatna usavršavanja i učenje novih znanja i veština. Internet obiluje kursevima i tutorijalima preko kojih možemo naučiti stvari od kompjuterskog programiranja do vezenja goblena. Ne postoji bolji resurs u koji možemo uložiti vreme i novac od znanja!

Ukoliko sagledate ovu činjenicu, siguran sam da ćete – planirajući na pravi način – pronaći šta će vam od dodatnih znanja i veština najviše koristiti i odvojiti vreme da redovno radite na sebi.

Borba sa odlaganjem obaveza

Prokrastinacija je problem sa kojim se suočavaju mnogi. Ona može imati “bezazlene” oblike poput odlaganja spremanja radne sobe ili posete zubaru, ali s druge strane može toliko uzeti maha da počne ozbiljno da parališe život pojednica i odrazi se negativno na sve životne aspekte.

U korenu odlaganja jesu perfekcionizam, sumnja u sopstvene sposobnosti, odustvo sistema u svakodnevnim obavezama, kao i nesposobnost da se projekat sagleda parcijalno – podeljen u manje i jednostavnije potprojekte ili faze. Ako u startu pomišljamo o ukupnosti onoga što treba da uradimo pa nas uplaši grandioznost onoga što predstoji, velike su šanse da ćemo odlagati započinjanje rada.

Najlakše rešenje za prokrastinaciju jeste samo početi sa radom. Iako ovo zvuči banalno, zaista predstavlja održivo rešenje. Nakon što smo ono što treba uraditi podelili na manje korake koji nisu zastrašujući, samo je potrebno da damo sebi šasnu da krenemo. Izdvojićemo jedan blok vremena dnevno i daćemo sebi priliku samo da počnemo sa radom na početku tog bloka, pa koliko izdržimo. Ono što će neke možda iznenaditi jeste da će u većini slučajeva biti teško ne da nastavimo, nego naprotiv da se zaustavimo – kada smo već jednom krenuli! Ako od ovakvog načina pristupanja radu napravimo kontinuitet, nema onoga što ne možemo ostvariti.

Najlakše rešenje za prokrastinaciju jeste samo početi sa radom.

Prioriteti

Vođenje računa o prioritetima nam daje nophodan kompas i mudrost u ovladavanju životnim aspektom produktivnosti. Niko od nas nema neograničeno vreme na raspolaganju, svi raspolažemo sa 24 časa u toku dana i sedam dana u nedelji. Ukoliko ne znamo da odredimo šta nam je od aktivnosti koje obavljamo najvažnije, a šta spada u drugi ili treći plan – imaćemo konstantan problem sa “tajm menadžmentom”.

Najprioritetnije stvari su vrlo često upravo one koje hronično zapostavljamo zarad nekih “hitnih” poslova koji nam “vise nad glavom”. Održavanje bliskih odnosa sa voljenima, bavljenje sportom ili odlazak na vikend izlet. Najvažnije stvari u životu su one koje dugoročno imaju pozitivan uticaj na naše blagostanje i koje energizuju životne aspekte.

O prioritetima treba voditi računa na dnevnom nivou: od direktnih obaveza koje imamo pa to provođenja slobodnog vremena. Veština ovladavanja prioritetima zavisi od afirmacije planiranja, razrešenja problema odlaganja obaveza (ako ga imamo), kao i samosvenog odabira da ponekad ljudima ili nametnutim obavezama jasno kažemo NE.

Međuljudski odnosi

Čovek je po svojoj prirodi društveno biće i kako je rekao Aristotel, onaj ko iz društva istupa ne može biti ništa drugo no zver ili bog. Upravo zbog toga, međuljudski odnosi predstavljaju jedan od tri glavna životna aspekta.

Ovaj aspekt obuhvata sve nivoe društvenih odnosa: porodične, emotivne, timske, kao i sposobnosti koje nam olakšavaju da budemo prihvaćeni od strane drugih, te da bolje razumemo i saosećamo sa onima koji ne misle isto kao mi ili nisu u istim životnim okolnostima.

Za dobre međuljudske odnose najbažnije je razviti dve osobine: kognitivnu i emotivnu saosećajnost, kao i asertivnost. Međuljudske odnose koji su nam važni treba negovati, a tu nam pomaže jasno stavljanje akcenta na životne prioritete, o čemu smo govorili u okviru aspekta produktivnosti.

Rešavanje konflikata i timski rad direktno zavise od naše volje da razvijamo gorepomenute sposobnosti saosećajnosti i asertivnosti. Svaki vid trenutne manipulacije ljudima biće pre ili kasnije prepoznat i narušiće trajno našu reputaciju, kao i samovrednovanje. U kontekstu karijere, rad na ovim osobinama možemo posmatrati u svetlu kontinuirane edukacije – još samo jedna potvrda da su svi životni aspekti međusobno isprepleteni.

Kako pronaći životnu ravnotežu?

Sad kada smo videli šta su životni aspekti i od čega se sastoje, postavlja se jedno opravdano pitanje: Kako u svemu tome pronaći određeni balans i – što je još važnije – kako održati kontinuitet u željenim promenama, zarad dugoročnog unapređenja svog života?

Na prvom mestu, najvažnije je uvideti u kom konkretno aspektu postoji potreba za unapređenjem i šta ona podrazumeva. Da ne bismo “dužili priču”, ilustrovaćemo to jednim primerom.

Miloševa želja za promenom

Miloš je jedan sasvim pristojan i ostvaren porodičan čovek koji dobro funkcioniše u svakodnevnom životu. Na poslu je vrlo odgovoran i zbog toga je bio već nekoliko puta unapređen, vodi računa o svojoj porodici u smislu da im obezbeđuje sve što je potrebno, no ipak većinu vremena provodi vezan za poslovne projekte – vrlo često i vikendom zbog neodložnih poslovnih putovanja. Ovakav stil življenja donekle se negativno odrazio u okviru dva životna aspekta: Zdravlja i Međuljudskih odnosa.

Naime, Miloš većinu obroka jede van kuće i često boravi na poslovnim ručkovima. Nakon napornog dana najčešće se opušta uz gledanje TV-a i pivo + “grickalice”. Treningom se nije bavio od svojih dvadesetih. Na osnovu toga, javljaju se dva “tiha” problema koji utiču na njegovo blagostanje. Da se razumemo, on može i dalje na ovaj način da funkcioniše i bude društveno prihvatljiv/ostvaren, jer ne radi ništa “direktno” loše. Međutim, on već oseća da bi nešto trebalo promeniti jer je postao gojazan i ima povišen krvni pritisak, a pored toga vidi da mu je silom prilika porodica nekako “istisnuta” u drugi plan. Dakle, u Miloševom slučaju aspekt Produktivnosti je dominantan i on je preuzeo centralno mesto u odnosu na druga dva.

Ono što je bitno jeste da je Miloš uvideo potrebu za promenom. Ovakvi uvidi su svima nama maltene svakodnevni i često sebi dajemo obećanja tipa “e od sutra ćemo drugačije!” Međutim, šta se najčešće dešava? Površno se informišemo oko toga šta i kako bi trebalo adaptirati u kontekstu datog domena (npr. ishrane) i onda odlučimo da ćemo “od ponedeljka” gurnuti klatno svojih navika na potpuno drugi kraj (koji je idealistički i perfekcionistički definisan). To klatno ćemo silom početnog oduševljenja i snagom volje držati neko vreme na tom drugom kraju. No, neminovno je da će se čim malo popustimo ono vratiti na stari položaj. Na kraju, posle nekoliko neuspelih pokušaja “ljuljanja” ovog klatna, većina ljudi će “dići ruke” i pomiriti se sa time da “nema vremena ni snage” da se sada time bavi ili da su “nepopravljivi”.

Napraviti nove navike od malih stvari

Navike se formiraju godinama i decenijama. Ne može se očekivati da ih možemo promeniti “preko noći”. U želji za promenama u okviru nekog od životnih aspekata, potrebno je za početak odabrati jednu malu ali konstruktivnu stvar koje se uvek možemo pridržavati i od nje napraviti “seme” iz koga će da nikne šira i značajnija promena.

U želji za promenama u okviru nekog od životnih aspekata, potrebno je za početak odabrati jednu malu ali konstruktivnu stvar koje se uvek možemo pridržavati i od nje napraviti “seme” iz koga će da nikne šira i značajnija promena.

Ako je u pitanju potreba za zdravijom ishranom, to može za početak biti navika nošenja zdravog obroka na posao, kako ne bismo jeli “junk food” na kratkoj pauzi za ručak. Nova navika treba biti tako dizajnirana da je u skladu sa našim preferencijama, mogućnostima i sposobnostima. Ona ne treba da bude zabrana i ili nešto što je “pod moranje”. Da bi navika postala trajna, od nje je potrebno napraviti lični ritual koji će se vremenom “usaditi” u naš svakodnevni ritam života.

Vremenom, kako počinje da živi, ova navika nam hrani samopouzdanje i daje prostora da je učinimo kompleksnijom i efektivnijom. Pored toga, ona će se nemininovno preslikavati i na druge životne aspekte. Ako smo mesecima jeli zdrav obrok na poslu – regulisaćemo apetit – nećemo se prejedati kada dođemo umorni kući – time ćemo izgubiti nekoliko kilograma viška – bićemo zdraviji i zgodniji – zbog čega ćemo se osećati bolje u pogledu sebe – što će se odraziti i na to kako se odnosimo prema drugima itd.

Ono što svakodnevno radimo nas definiše. Većina naših dnevnih aktivnosti je bazirana na navikama koje smo stekli tokom odrastanja – na ovaj ili onaj način i iz ovih ili onih razloga. Tokom vremena, ove navike se odražavaju na kvalitet našeg života, meru razvoja ličnih potencijala i na kraju krajeva to kako sebe doživljavamo i koliko smo srećni.

Stoga, širu životnu promenu i stvaranje ravnoteže na nivou životnih aspekata treba graditi upravo na navikama. A kao i na svakom početku, prvi koraci treba da budu mali i jednostavni – kako bi bili održivi na duže staze. Ono što je jedino bitno jeste da ih neumorno ponavljamo iz dana u dan.

©benefitcoaching.rs

Podeli ovaj tekst sa prijateljima