Odakle crpeti životni optimizam?

Život nije jednostavna stvar. Svi imamo lične uspone i padove, a i same društvene ili ekonomske okolnosti nam često ne idu na ruku. Iako obično uspemo sebe da ohrabrimo sa par uobičajenih fraza tipa “biće bolje” ili “samo guraj, nešto će se već promeniti”, ima dana ili čak dužih perioda kada deluje da nam nikakva verbalna podrška ne može pomoći. Deluje, kao da se sve “urotilo” protiv nas, da smo nemoćni, “osuđeni na neuspeh” ili bez ikakve perspektive da stvari budu onakve kakve želimo.

Šta utiče na optimizam?

Da bismo uvideli na koji način možemo skoro uvek i po svom nahođenju “zahvatiti” vode sa izvora optimizma, potrebno je da shvatimo na prvom mestu odakle i zašto dolaze raspoloženja koja predstavljaju njegovu suprotnost.

Zašto smo nerasploženi, zašto gubimo veru u mogućnost promene na bolje, zašto izbledi entuzijazam, zašto smo isfrustrirani onim što nam se dešava, zašto nemamo snage da se pokrenemo?

Većina ovakvih negativnih raspoloženja ili frustracija dolazi iz sledećih razloga:

1. Psihofizička iscrpljenost

Sam tempo današnjeg života je takav da je sve podređeno brzini i efikasnosti. Svi negde žure ili kasne, juri se za parama radi ostvarivanja želja u pogledu ekonomskog standarda ili pak osnovnog preživljavanja, jede se “s nogu” hrana koja se ne bi mogla uvek ni nazvati tim imenom, raspoloženje i nivo energije se popravljaju kafama, alkoholom, duvanom i slatkišima. Veče je jedini period dana kada mislimo da imamo vremena za sebe, vremena da se “rasteretimo”, a mi ga provodimo do kasnih sati uz televizor ili na socijalnim mrežama, bez dovoljno kvalitetnog sna tokom noći. Adekvatni metodi relaksacije i fizičke rekreacije većini su nepoznati ili se smatraju vremenskim luksuzom.

Svima nam je jasno da kada telo i psiha nisu odmorni, te podržani na pravi način kroz ishranu i životne sadržaje, dolazi do hroničnog zamora i nezadovoljstva. Dovoljno je da vas podsetimo kakvog ste raspospoloženja kada jednu noć ne spavate kako treba, ili kada se prejedete. Jeftina kompenzacija može biti kroz različite stimulanse (u šta spada i ekran telefona), ali moramo znati da na taj način posuđujemo ključnu valutu života – a to je ENERGIJA – od svojeg sutra. Drugim rečima, zadužujemo se, u pogledu kvaliteta života ali i zdravlja.

2. Rađanje frustracije zbog disfunkcionalnih bazičnih uverenja

Svi mi imamo “naočare” kroz koje posmatramo stvarnost. Dobar deo “filtera” kroz koji gledamo je obojen kulturnim nasleđem i društvenim trendovima, i ovo nam je uglavnom jasno. Međutim, postoje i lična “core” uverenja od kojih zavisi kako ono što nam se dešava doživljavamo. Ovo često na jedan posredan ili intuitivni način shvatamo, jer nam se dešava da se osećamo zarobljenicima određenih obrazaca ponašanja, osećanja i reagovanja, iako to možda ne želimo i uviđamo da nam ne donose dobro. Bazična uverenja definišu kako doživljavamo sebe, svet u kome živimo i druge ljude. Ovakva duboka uverenja se formiraju kroz odrastanje i svi ih imamo. Razlika je što nekima predstavlju smetnju u svakodnevnom životu i prepreku ka ličnom napretku.

Ukoliko želiš da dopreš do svojih “core” uverenja, kada se osećaš neraspoloženo ili isfrustrirano zbog nečega, postavljaj sebi pitanje “zašto je to tako” i nastavljaj dalje da ga postavljaš posle svakog odgovora koji sebi daješ, dok ne isrpiš sve mogućnosti. Na kraju ćeš stići do objašnjenja koje je evidentno disfunkcionalno i često nerazumno, a naslonjeno je na to kako ti “zamišljaš” svet u kome živiš i sebe u tom svetu.

3. Sklonost perfekcionizmu i nerealnim očekivanjima

Iako ovo ima veze sa prethodnim razlogom nezadovoljstva koji smo pomenuli, često predstavlja “priču za sebe”. Kada nešto zamislimo da promenimo na bolje, želimo odmah da sve ide “kao po loju”. Ako primetimo i najmanje nesavršenstvo, odmah zaključimo ili da smo nesposobni ili da to “nema smisla”.

Jednim delom, uzrok perfekcionizma i nerealnih očekivanja leži u činjenici da inspiraciju i primere uspeha pronalazimo u romantičarskim prikazima stvarnosti. To se nekada odnosilo na mitove, priče i knjige – a danas na socijalne mreže i tabloide.

Slike i prezentacije života slavnih nisu u skladu sa realnim življenjem i principima uspeha. Ako nešto ne ide baš kako smo zamislili, nema potrebe da detinjasto reagujemo i odustajemo.

4. Nesposobnost da se sagleda lična sloboda u pogledu izbora

Stoički filozofi su uočili jednu ključnu stvar koja stoji u korenu duševnog mira i slobode, a to je sposobnost da se razlikuje šta je u NAŠOJ MOĆI a šta nije. U našoj moći su uvek mišljenje, želje, izbor i izbegavanje. Ono što nije u našoj moći (ili ne uvek) jesu telo, svojina i ono što drugi misle o nama.

Često dajemo za pravo sebi da izgovor našeg lošeg raspoloženja bude u stvarima koje nisu u našoj moći, što je besmisleno. S druge strane, slepi smo da vidimo da uvek imamo SLOBODU kako ćemo se postaviti prema događajima i oklonostima i IZBOR šta ćemo učiniti. Takođe, uvek imamo slobodu da uradimo najmanju moguću stvar koja će nas pomeriti makar za milimetar prema boljem stanju i raspoloženju.

“Akcija je protivotrov očajanju”, rekla bi Džoan Baez.

Sastavni delovi optimizma

Kako bismo stvorili preduslove za optimizam, potrebno je da se vežbamo u sledećem:

Životne navike

Mentalni procesi i emotivna stanja itekako zavise od energetskog statusa. Ako konstantno iscrpljujemo organizam lošom ishranom, kasnim leganjem u krevet, nedostatkom funkcionalne fizičke aktivnosti, kao i relaksacije – nećemo imati adekvatnog energetskog supstrata od koga možemo stvarati optimizam.

Određene navike imaju kvalitet “kamena temeljca” koji je jaka osnova za promenu šireg životnog stila. Takva je na primer navika redovnog bavljenja fizičkom rekreacijom. Zahvaljujući njoj utičemo pozitivno na opšte zdravlje, raspoloženje, kvalitet provođenja slobodnog vremena, a često i odnosa prema hrani.

Svest o mogućnosti

Uvek imaš mogućnost da uradiš makar najmanju moguću stvar koja će te pomeriti ka željenom cilju ili na neki način unaprediti tvoje trenutno stanje. Naravno, ne može se očekivati od JEDNE male stvari da momentalno učini mnogo. Međutim, kao prvo, sama akcija koju si pokrenuo biće najbolji “protivotrov” malodušnosti i očajanju, i iz nje će se roditi optimizam. Drugo, ako od te jedne male stvari napraviš naviku u kojoj će se svakodnevno vežbati, rezultati će se tokom vremena toliko brzo ukrupnjavati, da češ na kraju ostati “zabezeknut” koliko toga si postigao samo sa “jednom malom stvari”. Stoga, od neprocenjive važnosti je negovati svest o slobodi izbora koju uvek imamo, makar u pogledu najmanjih mogućih stvari.

Životni stav

Kao što smo u prvom delu teksta uočili, svi mi posmatramo svet sa određenim “naočarima”. Kakva “stakla i dioptriju” imaju te naočare, u velikoj meri određuje na koji način percepiramo i kako se postavljamo prema onome što nam se dešava.

Običaj “kuknjave” na okolnosti ili sumnje u svoje sposobnosti, obično dolazi iz pomenutih bazičnih uverenja koja su se razvila tokom odrastanja.

Suština je da razgraničimo šta je u našoj moći a šta nije, kako bi filozofi stoicizma rekli. Ono što je uvek u našoj moći jeste zauzimanje određenog stava kako uopšte u životu, tako i u određenim okolnostima. Mi upravljamo sopstvenim utiscima i imamo slobodu da biramo kako ćemo ih iskoristiti. Ako jasno vidimo da je nešto trenutno van naše moći – odabraćemo slobodu u tome da nas to ne uznemirava. S druge strane, i u takvoj situaciji imaćemo puno toga što jeste u našoj moći – recimo da ne želimo nešto što je nerealno ili štetno, ili da učinimo odmah nešto što će nas pomeriti makar za “centimentar” bliže boljem.

Zahvalnost

Zahvalnost je nešto što se naslanja na gorepomenutu temu životnog stava. Zahvalnost je spoznaja da imamo dar života i dar slobode zauzimanja stava te delovanja u okviru mogućnosti, uprkos tome što inicijalno nismo ništa od toga sami zaslužili. Sve nam je poklon, počevši od tela pa do materijalnih resursa koje koristimo (pa i onih koje zaradimo svojim trudom, jer smo ih zaradili na osnovu onoga što nam je dato).

Svaki dan kada radiš već nešto što ti je navika, recimo pranje zuba ujutro ili nameštanje alarma uveče pre spavanja – odvoj samo 30tak sekundi da se podsetiš na čemu si sve zahvalan, kako u životu, tako i u proteklom danu. Siguran sam da ćeš uvek naći ponešto.

Ako dan započnemo i završimo sa zahvalnošću na tome što uopšte imamo priliku da živimo i nešto radimo, smanjićemo lične frustracije i otvoriti jedan novi univerzum neisrcpnog optimizma.

©benefitcoaching.rs

Podeli ovaj tekst sa prijateljima