Motivacija za promenom u životu – 3 korisna saveta koje odmah možete da primenite

Znam. Niste zadovoljni svojim životom. Ok, možda ne životom u celini, ali hajde da kažemo da s vremena na vreme imate taj frustrirajući osećaj da u nekom pogledu stvari sigurno mogu biti mnogo bolje. Možda su to finansije (a kome nisu!?), ili nekoliko kilograma viška, možda biste želeli više da putujete ili pak da budete radosniji? Pa opet, ne može sve biti “savršeno” – često sebe tešite. Ovde dodaj, tamo oduzmi – rekli bi stari.

Da li je u datim okolnostima zaista moguće promeniti svoj život odnosno naći formulu uspeha? Koliki je tu zapravo naš uticaj i šta nam može pomoći ako nam je dozlogrdilo da budemo konstantno nezadovoljni sobom i svojim životom?

Uzrok Vašeg nezadovoljstva

Ako imamo želju da stvari menjamo, potrebno je na prvom mestu da uočimo šta je stvarni izvor našeg nezadovoljstva. Da li su to spoljašnje okolnosti (ili ljudi) koje nas na izvestan način “pritiskaju”, ili je to nešto u pogledu nas samih?

Ako je ovo prvo, nužno je razgraničiti da li je izloženost datoj situaciji pod našom kontrolom ili ne? Ako je napolju nevreme, da li ima smisla negodovati i žaliti što nije lepo vreme? Stvari koje su trenutno van naše moći treba takve prihvatiti. Ono što je dragoceno u tom slučaju jeste shvatiti da i tad apsolutno imamo unutrašnju slobodu da odlučimo kako ćemo se prema takvoj situaciji postaviti.

Često se setim jednog zanimljivog videa sa Ju tjuba gde su autori (Engleska) razgovarali sa izvesnim stogodišnjakom i pitali ga šta je tajna njegove dugovečnosti i, da tako kažemo, jedne opšte životne ostvarenosti. Njegov duhovit odgovor bio je: “Kada mi ne uspe torta – ja od nje napravim puding!” Eto i nama razrešenja nedoumice šta da radimo kada nismo zadovoljni trenutnom situacijom ili načinom na koji se stvari odvijaju, a da ipak dođemo do kreiranja uspeha. Uzmi ono najbolje što je trenutno na raspolaganju, prilagodi se i ne troši vreme na kuknjavu, jer od nje i onako nemaš ništa.

Uzmi ono najbolje što je trenutno na raspolaganju, prilagodi se i ne troši vreme na kuknjavu, jer od nje i onako nemaš ništa.

S druge strane, ako vidiš priliku da osvojiš dodatni “prostor” ličnog blagostanja, usudi se i kreni odmah! Ne čekaj da se stvari menjaju same od sebe.

***

U drugom slučaju, kada nismo zadovoljni sami sobom, na prvom mestu je da ostavimo po strani samokritiku i ljutnju. Ovakav nekonstruktivan odnos prema sebi dolazi iz super-ega, dela naše ličnosti koji je definisan vaspitanjem i odrastanjem: zabranama, moranjima i potrebom da se udovolji autoritetu (roditeljima) zarad prihvatanja. Pored toga, zbog jednog nezrelog ili perfekcionističkog pristupa kome manje ili više svi “robujemo”, očekujemo da sve bude idealno – te čim nije onako kako želimo, eto nama ljutnje, a samim tim i zbogom motivaciji za uspeh.

Ako smo u stanju da prihvatimo sebe takve kakvi jesmo u datom životnom momentu (bez samoosude, ali istovremeno sa realnim uvidom šta bi moglo da se promeni), kao i da “odrastemo” time što ćemo dopustiti da svet ne mora nužno biti onakav kakvim smo ga mi, iz ovih ili onih razloga, zamislili – stvorićemo preduslove da svoj život transformišemo u punom smislu te reči.

Kako promeniti život

Većina ljudi upadnu u zamku preambicioznosti kada odluče da krenu sa životnim promenama. Ako su se nezdravo hranili i tokom godina “nabacili” višak kilograma, žele odjednom da postanu ljudi za primer kada je u pitanju ishrana. Ako su nestrpljivi i podložni ljutni za najmanje sitnice, a shvataju da im to umanjuje životnu radost i donosi nepotreban stres – hteli bi već od sutra, sa samo jednom “čvrstom odlukom” da postanu sušta suprotnost. Pa se onda dodatno iznerviraju kada se iznerviraju. 🙂

Većina ljudi upadnu u zamku preambicioznosti kada odluče da krenu sa životnim promenama.

Na žalost, stvari ne idu tako. Ostavimo sada po strani nepovoljne okolnosti ili ljude koji bismo naviše želeli da potpuno zaobiđemo. Obično je naše nezadovljstvo i želja za promenom posledica spleta uobičajenih scenarija kojima smo izloženi svojom ličnom odgovornošću, a u čijoj pozadini leže stečene navike. Ne znamo kada prestati sa jelom. Gubimo motivaciju za trening posle dve nedelje vežbanja zato što smo propustili dva treninga zbog prehlade. Nemamo hrabrosti da drugima kažemo “ne”. Ne umemo da se opustimo kada za to ima vremena i prostora. Odlažemo čitanje korisne stručne literature koja bi verovatno pomogla u karijeri, i tako dalje….

Život je u velikoj meri određen navikama koje smo stekli odrastajući. I obično su stvari koje želimo da menjamo posledica tih navika. Jer ono što konstantno radimo je ono što nas definiše, tj. možemo slobodno reći da tokom vremena dati obrasci ponašanja modeluju naš karakter. A karakter je sudbina – kako poznata maksima kaže.

Da bismo uspešno promenili određeni aspekt sebe tj. svog života – moramo na prvom mestu uvideti kojim navikama je on obojen i šta je tu konkretno disfunkcionalno. Šta nas sputava u onome što želimo? Nakon toga ćemo sami ili uz nečiju savetodavnu pomoć, poraditi na kreiranju nove i funkcionalnije navike na tom polju. Međutim, ne možemo krenuti od nečega suviše zahtevnog i neprimerenog našim trenutnim sposobnostima. To je nešto u čemu većina greši i stoga najčešće izlazi poraženo iz ove “borbe” sa samim sobom.

3 stvari bitne za jasno definisanje promene

Da bi promena dala rezultate, ona mora biti:

1. Konkretno definisana

“Želim zdravije da se hranim”, “Moram biti fizički aktivniji” ili “Potrebno mi je više vremena za sebe” vrlo su apstraktne izjave. Ukoliko se ne pretoče u konkretne i realistične korake, ostaće samo puste želje. Ako krenemo od uvida da je važno promeniti način ishrane, treba prvo da vidimo koje nam već ustaljene navike najmanje idu na ruku na tom polju, pa na osnovu toga dizajnirati novu i zdraviju koja nije komplikovana, a s druge strane vrlo je precizna i jasna.

Na primer: Svako jutro pre nego što popijem prvu kafu, poješću jednu jabuku (ili neko drugo voće koje volimo) i popiti punu čašu vode. Dakle, ovde je vrlo jasno šta, kako i kada radimo, a ne zahteva nikakav poseban napor.

Kada se nova navika ustali, onda moženo uvoditi dodatne, ili načiniti od postojeće nešto kompleksnije.

2. U skladu sa našim mogućnostima

Ako smo zamislili da na važnom a neurgentnom projektu od sutra radimo tri sata dnevno, a do juče smo ga odlagali 9 meseci, velika je šansa da ćemo ga posle par dana ponovo zapostaviti. Ne treba biti prezahtevan prema sebi. U ovom slučaju, nakon što smo odredili tačno okvirno vreme u toku dana kada možemo da radimo, treba samo dati priliku sebi da krenemo. Namestiti tajmer na pola sata i reći: “Krenuću da radim sad makar tri minuta, pa ako mi ne bude išlo imam pravo da prekinem”. Ipak, ovaj lak ritual započinjanja ćemo raditi svaki dan, i on će vremenom prerasti u potpuno spontanu i prihvatljivu naviku prema kojoj nećemo osećati otpor.

3. Inicijalno prihvatljiva tj. da ne stvara odbojnost

Ako preziremo trendi fitnes centre gde vrvi od fit ljudi tamog tena i biserno belih zuba, teško da ćemo istrajati u redovnom odlaženju. Džabe što smo uplatili tromesečnu članarinu videvši reklamu za popust na Instagramu. Takođe, jedenje brokolija i avokada za večeru samo zato što to savetuje najnovija dijeta iz popularnog magazina biće mučenje koje će trajati onoliko koliko i početne zalihe pomenutih namirnica u frižideru.

Trajna promena u domenu životnih navika zarad unapređenja kvaliteta života i ličnog blagostanja ne može biti bazirana na primoravanju ili zabranama. Da dodamo, to u krajnjoj liniji nije uopšte ni potrebno! Uvek imamo na raspolaganju zdrave lične preferencije koje su samo zamaskirane ili skrivene naslagama dugogišnjih lošijih izbora na koje smo jednostavno navikli. Nismo lenji, nismo nerazumni, nismo nesposobni, nismo proždrljivi – samo nismo znali pravi način kako afirmisati svoje stvarne kvalitete i sposobnosti!

Trajna promena u domenu životnih navika zarad unapređenja kvaliteta života i ličnog blagostanja ne može biti bazirana na primoravanju ili zabranama.

Ako smo neko ko odgovara opisu sa početka ovog odeljka, potrebno je da shvatimo da fitnes centar nije jedini mogući izbor za trening. Svaki vid fizičke aktivnosti: vožnja bicikla, šetnja sa prijateljima, ples uz muziku – može biti trening! Odabraćemo nešto što nam je blisko i od toga ćemo kroz ritualne navike stvoriti kontinuitet, a samim tim i dalju motivaciju za rad na istom.

Korisan “hack” jeste isto tako vezati novu naviku uz neku već postojeću u kojoj uživamo. Ako govorimo o treningu, to može biti pijenje popodnevne kafe uz koju već obuvamo patike za trening. Time smo uvod u novi naviku “obojili” nečim prijatnim, a dodatno smo je vezali uz nešto što već automatski radimo.

Zaključak

Vrlo su retki oni koji na osnovu jednog “prosvetljujućeg” uvida, preko noći promene svoj život. Uspesi poznatih ljudi kojima se divimo samo su “vrh ledenog brega” ispod kojeg leži ogromna santa uloženog truda, istrajnosti i spremnosti da se iznova i iznova pokuša. Voda od koje je ta santa iskristalisana nije ništa drugo nego funkiconalne navike koje su omogućile trajanje konstruktivnog delanja kroz vreme i sprečile odustajanje kada je teško.

Ne dozvolimo da nas uplaši grandioznost nečega čemu stremimo. Rečima Lu Marinofa: “Velika stvar može biti samo zbir malih stvari”. Pronađimo našu ličnu malu i vrednu stvar, i krenimo sa delanjem odmah. Sve što treba da uradimo je samo da pružimo sebi šansu!

©benefitcoaching.rs

Podeli ovaj tekst sa prijateljima