Kako istrajati u mršavljenju?

Najveća prepreka bilo kojem postignuću jeste nedostatak istrajnosti. Tako je i sa držanjem dijete tj. željom sa se smrša. Krenemo, nešto malo postignemo i onda obično odustanemo… A šta mislimo za nekoga ko odustaje? Da je neistrajna osoba.

Da li si neistrajan?

Međutim, pre nego što nastavimo sa pričom na temu kako istrajati u mršavljenju, hajde da ti postavim sada jedno pitanje:

Da li je bilo primera u tvojoj prošlosti, kada si ispoljio neki nivo istrajnosti? Razmisli sad malo o tome…. Da li je bilo situacija kada nisi posustao ili odustao, uprkos nekim tamo preprekama, da bi došao do nečega što je važno?

Ja znam da ako si iskren sa sobom, možeš naći makar jedan takav primer, a siguran sam i više od toga. A to onda znači samo jednu stvar: Nisi nepopravljivo neistrajan, nego ti samo možda nedostaje praktičnih alata ili veština, kao i uočavanja suštinske važnosti zdrave ishrane za tebe, e da bi uspešno istrajao u tom mršavljenju.

GRIT

Da bismo ovo oko istrajnosti bolje razumeli, poslužićemo se idejnim okvirom Anđele Dakvort, autorke poznate knjige “Grit”.

“Grit” bi u prevodu na srpski bila upravo istrajnost, žilavost ili borbenost u nekom širem smislu. Odnosi se na crtu ličnosti koja ukazuje na istrajnost i posvećnost u postizanju dugoročnih ciljeva, uprkos povremenim neuspesima, teškoćama ili zastojima.

Anđelu Dakvort je u njenom akademskom radu naročito zainteresovala ova tema i ona je provela puno godina istražujući je. Jednostavno ju je kopkalo šta čini razliku među ljudima kada su u pitanju istrajnost i postignuće.

Ona je uočila četiri važne odlike Grit-a tj. istrajnosti u širem smislu.

To su: INTERESOVANJE, PRAKSA, SVRHA i NADA

Sada ćemo ih pojedinačno objasniti, onim redom kako ja smatram da je njihov redosled važnosti.

NADA

Nada da ćemo uspeti u tome što radimo ne samo da je važna tokom samog procesa koji zahteva istrajnost, nego je na prvom mestu bitna da bismo sa tim procesom uopšte i krenuli, da bismo započeli taj naš put ka odabranom cilju.

U kontekstu mršavljenja, nadu ili ohrabrenje da zaista možemo uspeti, najbolje je crpeti iz primera drugih ljudi. No, najpre onih običnih, sličnih nama, a ne nužno nekih selbriti-tiktok-instagram modela.

Kada vidimo da su i drugi poput nas, uspeli u tome što nameravamo, to će nam dati neophodnu nadu da i mi možemo isto.

Stoga, ne samo da je korisno ohrabrivati se uspešnim primerima drugih, nego je dobro i povezivati se sa takvima, formirati grupe podrške i biti deo šire zajednice koja stremi istim ili sličnim ciljevima.

SVRHA

Osećaj svrhe određenog ponašanja ili akcije, posmatrano u jednom širem životnom kontekstu, jeste nešto što čini jedan od stubova tzv. intrinzične motivacije. Reč je o motivaciji koja dolazi iznutra, iz naših vrednosti, iz naših autentičnih želja i naše unutrašnje logike. Takva vrsta motivacije je pouzdanija i trajnija.

Kada kreću sa mršavljenjem, ljudi obično nemaju jasno osvetljenu svrhu tog svog – da tako kažemo – “ličnog projekta”. Odnosno, misle da im je jasno zašto to rade, ali ne vide da to zapravo rade iz spoljašnjih razloga, i to često tuđih razloga, a ne unutrašnjeg doživljaja vrednosti. Onoga što im je suštinski bitno u životu.

To se najčešće ispoljava u vidu nezadovoljstva sobom, besom zbog svog izgleda, neprihvatanjem sebe ili površnog upoređivanja sa drugima (i to često sa nekim filtriranim slikama sa društvenih mreža).

Ličnom svrhom se zaista vredi detaljnije pozabaviti, pre nego što krenemo sa bilo kojim projektom od lične važnosti ili postavljanjem bilo kojeg ozbiljnijeg cilja u životu.

Najlakši način za to jeste da pokušamo da uočimo vezu toga što želimo da uradimo sa setom ličnih vrednosti koje poštujemo, sa drugima u svom životu, kao i nekom dugoročnom vizijom koju za sebe i svoj život imamo.

INTERESOVANJE

Dakle, ako smo probudili u sebi nadu da možemo smršati – jer su i drugi uspeli u tome, ako smo sebi razjasnili ličnu svrhu željenog mršavljenja (na primer da bi bili zdraviji i dugovečniji zarad svoje porodice ili zato što to govori o našem karakteru i vrlinama, da smo disciplinovani i dosledni), potrebno je da ceo proces zdravije ishrane i mršavljenja učinimo sebi interesantnim na neki način. Da nam bude prijemčiv, a ne poput osude na prinudni rad.

Kako ćemo to učiniti zavisi na prvom mestu od nas samih. Neko će naći izazov u samom pripremanju hrane, pa će uživati u spremanju zdravih obroka – jer inače voli da kuva. Takav će istraživati nove recepte i neumorno tražiti nove ideje za svoje obroke.

Neko će možda akcenat staviti na treniranje, pa će kroz to ispoljiti svoje interesovanje – pronaći neki modus treninga u kome uživa. Drugim rečima, ako pronađemo svoju STRAST u nekom aspektu zdrave ishrane i mršavljenja, redovnog treniranja, to će dovesti do toga da istrajavamo uprkos mogućim teškoćama.

PRAKSA

Ovo je nešto što mnogi ljudi ne razumeju:

Put mršavljenja nije ništa drugo do redovna praksa koja uključuje vežbu i sticanje određenih znanja, veština i iskustava, kao uostalom i povremeni neuspeh ili komplikaciju.

Upravo preko ove redovne prakse kojoj se iznova vraćamo, gradimo nove NAVIKE u svom životu, što je jedini put ka trajnom mrsavljenju.

Put mršavljenja nije neka jednokratna odluka i nema svoje uporište u nekim ekstremnim karakteristikama ličnosti koje se često formulišu kao puko etiketiranje:

“Ona jednostavno ima jaku volju, takva je u svemu…. a vidi ja sam neodlučna i lako odustajem, ja sam nespretna, nisam ja za to biću večito debela…”

Šta je sve ovo nego samoetiketiranje?

Dakle, pravo pitanje nije: “Kako ja sad da zgazim neku svoju gadnu i ružnu manu?”, nego je pravo pitanje: “Šta mi eventualno nedostaje od konkretnih znanja i veština, kako bih do svog cilja stigao?”

Da li mi nedostaje znanja šta je uopšte zdrava ishrana i koje su niskokalorične namirnice… Da li mi nedostaje veštine organizovanja svog vremena, pa ne spremim svoj obrok nego se oslonim na to da ću jesti negde usput – što se uvek loše završi, i to za 95% ljudi a ne samo mene. Dakle ne znači automatski da sam nesposoban da jedem zdravo, nego da samo treba malo bolje da planiram svoje vreme i svoje obaveze.

Isto tako, praksa znači i povremeni neuspeh, povremeno “ispadanje iz koloseka”, pa to sasvim prirodno jer nismo roboti nego ljudi. Evo recimo: Da li si iz prve naučio da vežeš pertle? Pa naravno da nisi, bila je potrebna vežba. Ali šta bi se desilo da si odmah odustao ili da ti je neko rekao “Ma ti si trajno nesposoban za vezivanje pertli”?

Da li bi kupovao ceo život obuću bez pertli i hodao isključivo u sandalama?

Nada, svrha, interesovanje i praksa su sastavni delovi GRIT-a ili istrajnosti, žilavosti, borbenosti, POSVEĆENOSTI… iz kojih izniče STRAST ka nekom poduhvatu.

Ako ova četiri elementa, kao puzle, pronađeš i uspešno složiš, dobićeš svoju ličnu sliku istrajnosti i uspeha!

©benefitcoaching.rs

Podeli ovaj tekst sa prijateljima

Coach Ognjen preporučuje

Preuzmi besplatan priručnik sa 10 sjajnih niskokaloričnih namirnica od kojih možeš kreirati zdrave i dijetalne obroke svakoga dana!

Preuzmi