Životna lekcija koju vredi upamtiti

Omladina koju sam trenirao u njihovim ranim dvadesetim imala je običaj da se našali sa mnom rečima: „Ne poznajemo nikoga starijeg od tebe.“

Meni ta šala nije bila naročito smešna, iako sam se smejao zajedno sa njima. A to je bilo pre skoro deset godina.

Kažu da se od starijih ljudi može puno naučiti. Pa eto, na samom izmaku svojih četrdesetih, čak i ja još uvek imam priliku da saslušam pouke starijih i mudrijih od sebe.

Naravno, ono što stare ljude čini mudrima (nažalost, ne sve), jeste, pre svega, bogato životno iskustvo.

Pre neki dan, na krsnoj slavi kod prijatelja, imao sam priliku da sedim baš pored jedne takve osobe. Reč je o starijoj ženi koja je u ranoj mladosti otišla iz rodnog kraja na rad u inostranstvo kako bi, zajedno sa suprugom, stekla imetak i obezbedila deci bolju životnu perspektivu.

Kroz razgovor sam shvatio da nije imala lak život. No, uprkos tome, primetio sam u njoj vedar duh i neukaljanu narodnu visprenost.

U nizu zanimljivih priča i šaljivih sećanja za slavskom trpezom, nisam odoleo a da joj ne postavim jedno bitno pitanje: „Šta imate da nam date kao najvažniji životni savet?“

Ona je taj savet dala u prvom licu: „Uvek sam bila zadovoljna (onim što imam). Ali sam i stremila ka više, želela sam da steknem. Radila sam šta god je trebalo, ponekad i po tri posla. No, nisam kao ostali strogo štedela na sebi i svojoj porodici. Volela sam i da uživam u lepim stvarima.“

Danima sam nakon slave razmišljao o njenim rečima. Iako deluju uobičajeno, zapravo nose duboku poruku za one koji „imaju uši da čuju“.

Savet se svodi na dve ključne stvari: biti zadovoljan i stremiti ka više, pri tom ne žrtvujući baš svaki užitak.

Verujem da neke ljude pomalo plaši usvajanje saveta da treba biti zadovoljan. Verovatno misle da bi time izgubili neku životnu oštricu ili žrtvovali ambicioznost. Misle da je nezadovoljstvo gorivo za akciju.

No, takvi ne razumeju da se „biti zadovoljan“ odnosi isključivo na sadašnji trenutak. Istovremeno, to ne znači da odustajemo od želje za budućim napretkom, što nam svedoči i drugi deo životnog saveta koji sam dobio.

U sadašnjem trenutku nikako ne možemo napraviti instant promenu. Promena – bilo da je reč o promeni sebe ili životnih okolnosti – uvek zahteva vreme.

Dakle, biti u sadašnjem trenutku nezadovoljan u smislu pritiska na sebe i stvaranja frustracije – prosto nije konstruktivno. Time ništa ne dobijamo, samo stvaramo negativne emocije.

Pored toga, biti nezadovoljan u pogledu prošlosti je uzaludan posao, jer se prošlost ne može promeniti.

Umesto nezadovoljstva, možemo odabrati analitički pristup kroz koji sagledavamo šta nas prošlost može naučiti u pogledu sadašnjosti ili budućnosti.

Iskreno zadovoljstvo u sadašnjem trenutku donosi optimizam i radost. Time životne trenutke koliko-toliko bojimo pozitivnim emocijama, ma kakve da su okolnosti.

Drugi deo saveta se odnosi na životne aspiracije. Vredi težiti ka boljem i želeti nešto, ali u tim stremljenjima ne valja „izgoreti“ i zaboraviti na – šta? Pa užitak i zadovoljstvo, opet u tom trenutku u kojem se nalazimo.

Jer uvek smo u trenutku, nikad iza ili ispred njega.

Biti zadovoljan, a opet stremiti ka više. Jezgrovit životni savet koji nas usmerava ka duševnom miru i konstruktivnom življenju.