Snaga volje: Mit ili stvarnost?

Snaga volje je magična fraza koje mnogi ljudi vole da upotrebljavaju, naročito kada govore o dobrim navikama, dijetalnoj ishrani ili redovnom treningu…

Samodisciplina i samokontrola u svakodnevnom životu se, logično, moraju na nešto naslanjati. To nešto se u govornom jeziku naziva “snaga volje”.

Sta je snaga volje? Ako uopšte postoji, odakle dolazi i da li se može ojačati, kao recimo biceps?

Isrcpljivanje ega

Da bismo ilustrovali psihofiziološke mehanizme koji stoje iza snage volje, vraticemo se dvadesetak godina u prošlost, tačnije u 1998. godinu. Te godine, socijalni psiholog Roj Baumajster sa svojim saradnicima sproveo je jedan zanimljiv eksperiment.

Učesnici u eksperimentu su dovedeni u laboratoriju bez prethodno pojedenog obroka, dakle donekle gladni. Tamo ih je očekivala hrana, u dve verzije, jedna pored druge: Tek ispečeni mirisni čokoladni kolači na jednom tanjiru i obična rotkvica na drugom. Učesnici su podeljeni u dve grupe, jednoj je rečeno da slobodno pojedu šta žele, a drugoj da ne smeju jesti čokoladne kolače, nego isključivo rotkvice. Nakon toga su ostavljeni pet minuta nasamo sa hranom.

Posle ovog dela eksperimenta, svima je dato da pokušaju sa rešavanjem nerešivog zadatka (puzle su bile u pitanju), a mereno je vreme proteklo do momenta kada bi odustali.

Pokazalo se da su osobe koje su u prvom delu eksperimenta imale zadatak da odole iskušenju jedenja kolača, tj da jedu rotkvice, znatno brže odustajali od rešavanja puzle u drugom delu eksperimenta.

Zaključak je bio da su jednostavno jednim delom istrošili svoju snagu volje, time što su prethodno morali da odolevaju jedenju slatkiša.

Naučnici su ovo nazvali “iscrpljivanjem ega“.

Snaga volje nije neograničena

Konačni zaključak Baumajstera bio je da snaga volje ispoljena u vidu samokontrole, ima energetsku osnovu koja se iscrpljuje, i napravio je paralelu sa mišićem i mišićnim zamorom.

Drugim rečima, zalihe volje nisu neograničene i ne čine trajnu karakternu osobinu. Ne samo to, demonstracija samokontrole u različitim kontekstima, troši jednu te istu energiju.

Recimo, ako si se na poslu pola dana suzdržavao da nekoga ne oteraš u “tri lepe”, smanjićeš šanse da nakon posla odoliš kalorijama iz sladoleda ili hladnog piva koji su te dočekali u frižideru.

Šta je taj energetski supstrat volje koji se troši? Kao i kod mišića, to je glukoza tj. šećer koji se najbrže koristi kao izvor energije.

U praksi se i pokazalo da nakon obavljanja zadataka koji zahtevaju samokontrolu, dolazi do pada nivoa šećera u krvi, a kao što znamo, mozak skoro isključivo može da radi na glukozu.

Ono što ce biti zanimljivo ženskom delu publike, neki autori (Gailliot et al, 2010) kao moguće objašnjenje pojave da žene tokom PMS-a teško kontrolišu svoju želju za jedenjem slatkiša, objašnjavaju činjenicom da u lutealnoj fazi ciklusa ženski organizam zahteva dodatnu energiju tj. šećer, čime istog malo ostaje za ispoljavanje snagu volje u odolevanju čokoladi.

Samokontrola se sa razlogom naziva “moralnim mišićem“, a naša sklonost ka vrlini lako se gubi kada dođe do iscrpljivanja ega. U tim situacijama, kako eksperimenti pokazuju, ljudi su čak više skloni da varaju i kradu.

Da li se može ojačati snaga volje?

Ovo sto smo do sada izneli dovodi nas do dva dodatna pitanja.

Prvo, kako sebi da obezbedimo adekvatan energetski supstrat za snagu volje, kako da ga štedimo i drugo – da li je samokontrola nešto što se može unaprediti i na koji način?

Kako nam kaže psiholog Keli Mekgonijal, koja je takođe poznat istraživač i autor u ovoj oblasti, snaga volje nije isključivo stvar jednog našeg aspekta, bilo samo telesnog ili samo psihološkog, nego kombinovano. Isto tako, nije nešto što nam je isključivo genetski dato, nego se može uvežbavati i jačati.

Ja bih rekao da je telesni aspekt upravo onaj energetski i da on na prvom mestu zavisi od toga koliko smo odmorni i kako se hranimo. Veliki broj studija, o čemu smo već pisali, pokazuje da nedostatak sna loše utiče na našu sposobnost odlučivanja, kao i izbore koje smo skloni pravimo.

Pored toga, ako svom telu putem zdravih i redovnih obroka obezbedimo stabilan izvor energije tokom dana, veće su šanse da ćemo izbeći energetske krize tokom kojih nećemo imati snage da kazemo NE bilo kojoj vrsti iskušenja.

Takodje, time sto uvodimo skromne, postepene i ciljane promene u svom životu, vežbamo svoju snagu volje u malim stvarima, čime je jačamo i držimo vitalnom.

Pravljenje jutarnjih rituala i rutina, kada smo sveži, oko aktivnosti koje zahtevaju neki vid volje – poput vežbanja, spremanja zdravog obroka, ili obavljanja najtežih obaveza, omogućava da iste uspešno obavljamo, da ih ne odlažemo i da od njih napravimo navike koje ne zahtevaju voljni momenat.

Zaključak

U suštini, snaga volje se odnosi na to da umemo da odložimo trenutno zadovoljstvo zarad nekih viših ciljeva, a ova odluka – gledano na nivou mozga – jeste borba između nižih animalnih slojeva i prefrontalnog korteksa koji donosi razumne odluke.

Dve aktivnosti za koje je potvrđeno da imaju veliki pozitivan uticaj na savladavanje stresa, sposobnost pažnje i samosvesnost, a samim tim i stavljanje akcenta na smireno i strateško odlučivanje umesto impulsivnog, jesu meditacija i redovan trening.

Dakle, ako želimo da ojačamo svoju samokontrolu, svoju snagu volje, moramo naučiti kako štedljivo da raspoređujemo voljne energetske rezerve. Potrebno je da redovno treniramo, zdravo se hranimo, ali i da pažljivije sagledamo svoja mentalna i emotivna stanja ili reakcije, putem nekog oblika meditacije ili samoposmatranja.

Najlakši način za redovno obavljanje svih ovih korisnih aktivnosti jeste formiranje navika preko svakodnevnih, jasno definisanih ličnih rituala i rutina.

Podeli ovaj tekst sa prijateljima

Coach Ognjen preporučuje

Preuzmi besplatan priručnik sa 10 sjajnih niskokaloričnih namirnica od kojih možeš kreirati zdrave i dijetalne obroke svakoga dana!

Preuzmi