Nisi zaglavljen – možda samo gledaš pogrešnim očima

Ima dana kada ti deluje da su iscrpljene sve opcije, da si pokušao sve što si znao i mogao – i da prosto više nemaš snage za još jedan “novi” početak.

Pogledao si stotine motivacionih videa, pročitala si još jednu knjigu o samopomoći u nizu, sebi obećavaš da “ovaj put stvarno krećeš”, i opet – posle svega – nađeš se na istom mestu kao ranije.

I logično je da u nekom trenutku pomisliš da si ti problem, da možda nemaš dovoljno volje ili istrajnosti, da jednostavno nemaš ono “nešto” što drugi imaju…

Ali…Šta ako ipak nije do tvojih mana?

Šta ako nije do toga koliko si sposoban, već do toga kako doživljavaš sebe? Šta ako nisi “zaglavljena” u problemu – već samo gledaš iz ugla iz kog ne vidiš da je rešenje na neki način već prisutno?

Jer nije uvek poenta u novom planu, strategiji ili disciplini. Ponekad je dovoljan samo drugačiji pogled.

Ponekad je dovoljno da ti neko postavi pitanje koje te nikada ranije niko nije pitao – ili koje ti sebi nikada nisi imao hrabrosti da postaviš.

Sećam se razgovora sa osobom koja je mesecima, godinama, imala jednu te istu priču – “ja uvek nekako sabotiram sebe, slaba sam i neodlučna” – kao da je to nešto trajno u njoj, kao da je to njena nepromenljiva etiketa, apsolutna činjenica.

I onda, bez velike pompe, samo sam je pitao: Da li ikada postoje trenuci kada nisi takva? Kako to onda izgleda? Šta radiš i kako se osećaš tada?

Zastala je. Prvi put.

I ne zato što je pitanje bilo posebno mudro, već zato što ju je izbacilo iz uobičajenog koloseka razmišljanja.

Nije odmah imala odgovor, ali je prvi put pomislila da možda… zaista postoji i druga verzija nje. Verzija za koju ostaje slepa jer posmatra stvari iz ugla problema, a ne ugla rešenja. Ubrzo smo i našli potvrde, primere i dokaze da itekako postoji.

I ta jedna misao – da možda stvari nisu “uklesane u kamenu”, da postoji više mogućih pogleda, više tumačenja – otvorila je pukotinu kroz koju je prodrlo novo svetlo.

To nije bilo neko čudo koji je odjednom “oduvalo” sve izazove i probleme.. Ali jeste bio početak tihog povetarca koji osvežava i menja atmosferu. Daje novu nadu i novi podsticaj.

I vrlo često, upravo takvi trenuci pokrenu promene koje ne možeš da objasniš konkretnim planom i odlukom, ali možeš da osetiš u držanju, u tonu glasa, u načinu na koji ljudi počnu da govore o sebi i svom životu.

Zato ti ovo i pišem – ne da te motivišem da napraviš još jedan plan, doneseš još jednu odluku ili pokušaš ispočetka – već da te podsetim da nekada ne treba više snage, više znanja, više truda, već samo – drugačiji ugao gledanja.

Stoga, možda ti ne treba još jedan pokušaj da pobediš sebe, već samo iskren razgovor u kojem ćeš prestati da tražiš greške i fokusiraš se na probleme.

Uvid nakon kojeg počinješ da primećuješ fragmente rešenja koje uveliko postoje u tvom životu, i to na prvom mestu u tebi!